Svanuce jutro lagano i tiho,
sveze jutro izgubice svoj sjaj.
LJudi ce bezati od oblaka smrti.
Slutim gorak i siguran kraj!
Osecam nemir , osecam strah,
gubim snagu i borim se za dah.
Svi smo mi zavestani majci zemlji, poslednji dani teku i meni!
Svanuce najzad i poslednje jutro, progutace nas veciti mrak.
Da li zivot u opste ima smisla?
Dolazi na kraju kataklizma!
Ali...
Blesnuce za tim Bozije jutro!
Suncanog diska sijace zar.
Nebeskim svodom opet ce ici
andjeli , njihov i nas nebeski car!
KATAKLIZMA
