Tamnom ivicom koracam,
bezim,
u oblast sporednog premestam sebe,
zakopavam svoje drugo telo
jer se opire osecaju teskobe.
U zvuk prelaze ogoljene misli,
preplicu se uspon i pad,
ono sto sam nekad' hteo,
neprimetno malo pomaze sad!
Svaka rec postaje bodez,
dve hiljade godina imam,
miris mrtvih me odaje,
i sam ne znam
da li sam ziv ili mrtav!
