Nenaviknut na govor
ne osecam nikakvu tugu,
pored mene gomila.
U prahu trazim srecu drugu.
Jer lako savladava moja cula,
a raspamecena senka blago davi,
ne bojim se da slusam smrt
koja se ubija u mojoj glavi.
U ogromnim kandzama uzasa
postajem ono sto jesam...
postajem tamna i zla ruza,
sveze jutro odavno nisam video,
sledeca pustos ce biti duza!
